Drvo je materijal prirodnog porekla sa složenim hemijskim sastavom. Zbog svoje fine, vlaknaste strukture uvek sadrži vodu i sposoban je da apsorbuje i raspršuje vlagu kao rezultat promene vlažnosti životne sredine. Među njegovim brojnim komponentama, celuloza je na prvom mestu. Prema podacima u tehničkoj literaturi, njegov udeo je 40-50%. Pre svega, ovaj materijal, sa vlaknastom strukturom, igra najvažniju ulogu u cirkulaciji vode.
Materijali prirodnog porekla, sa vlaknastim strukturama, kao što su drvo ili tekstil, reaguju na dejstvo fluktuacija vlažnosti vazduha. Na sličan način se ponašaju i građevinski materijali mineralnog porekla, beton i cigla, ali kod vlaknastih materijala može doći i do promene veličine, posebno kod drvenih materijala.
U praksi je ključno znati kako se sadržaj vlage u drvetu menja sa varijacijama relativne vlažnosti i temperature vazduha. Ravnoteža vlage ima suštinski značaj, jer pokazuje koju količinu vlage će drvo apsorbovati u zavisnosti od okolnosti upotrebe.
Relativna vlažnost vazduha
Ne možemo se učiniti nezavisnim od gore navedenih zakona fizike. Korišćenje ovog drevnog, svestranog i zdravo primenljivog materijala važno je u našem životnom okruženju.
Već postoje brojne moderne tehnološke mogućnosti za otklanjanje neprijatnih efekata.
Niska vlažnost, koja u našem slučaju predstavlja problem, može imati višestruke štetne posledice ne samo na drvo, već prvenstveno na ljudski organizam. Sledeći dijagram ilustruje promene zavisne od vlažnosti najpoznatijih negativnih faktora.
Zdravstveni značaj vlažnosti vazduha
Sa stanovišta klime životnog prostora i radnog mesta, pored temperature i čistoće vazduha, odlučujući značaj ima i vlažnost.
U našim geografskim uslovima, rizik od prekomerno vlažne sredine ima relativno manji značaj. Međutim, negativni efekti prekomerno suvog vazduha u izuzetno dugim, kontinentalnim zimskim mesecima su prilično značajni.
Tokom grejne sezone ventilacija nije od koristi da bi se izbegao preterano suv vazduh. Ako veštačkim ovlaživanjem ne možemo da smanjimo „žeđ” vazduha u ovom periodu, on će apsorbovati vodu iz okoline, iz kože, sluzokože, iz proizvoda proizvedenih od biljaka i drveta.
Vlažnost vazduha je merljiva, što se označava mernim brojem relativne vlažnosti. Ovom merenju služi higrometar, instrument za merenje vlažnosti. Medicinski se preporučuje 40-60% vlažnosti, u slučaju koje vazduh percipiramo idealno vlažnim. Ova vrednost je prvenstveno važna sa stanovišta našeg zdravlja, ali je idealna i za naše biljke, životinje, nameštaj i drvene podne pločice.
Relativna vlažnost znači koliko vode sadrži vazduh na određenoj temperaturi, u poređenju sa maksimalnom količinom koju je sposoban da apsorbuje na toj specifičnoj temperaturi. Zbog toga je temperatura značajna, jer što je vazduh topliji, to može imati i veći sadržaj vode (gr/m3).
Koliko relativna vlažnost zavisi od temperature
Korelacija između vlažnosti spoljašnjeg i unutrašnjeg vazduha
primer vlažnosti
Relativna vlažnost je usled zagrevanja smanjena na otprilike polovinu. Upravo to se dešava kada ventiliramo.
Zimi, pod tačkom smrzavanja, vazduh može da sadrži najviše 1-2 gr/m3 vode, što bi ulaskom u stambeni prostor rezultiralo 12% vlažnosti bez ovlaživanja. U stvarnosti, kao posledica dodatnog unosa vlage (ljudi, biljke, manji ovlaživači), ova vrednost generalno ne pada ispod 18-25%. Međutim, važno je skrenuti pažnju na činjenicu da je čak i ova vrednost izuzetno niska. Posledice preterano suvog vazduha: · neprijatan opšti osećaj, smanjeno uzimanje kiseonika i njegovo prenošenje u cirkulatorni sistem
· povećan rizik od bolesti povezanih sa prehladom
· Suva koža
· formiranje prašine
· oštećenja nameštaja, drvenih podnih pločica, pukotina
Karakteristike drvnog materijala u vezi sa fluktuacijom vlažnosti, pomenute u uvodu, još više preovlađuju u slučaju drvenih podnih pločica. Velike površine su u kontaktu sa okolinom, u poređenju sa debljinom materijala. U slučaju montažnih drvenih podnih pločica, čak je i veličina pojedinačnih pločica rasla.
Uočava se određena kolebanja u zavisnosti od uslova u kojima se konkretno drvo razvilo, ali uz izvesno pojednostavljenje i zaokruživanjem brojeva njegova najčešća vrednost je 0,33%.
To znači koji stepen skupljanja se javlja sa 1% smanjenja vlage u drvetu. Primer 3. Sadržaj vlage u drvenim podnim pločicama sa perom i žlebom je smanjen sa 8% na 5%, tako da će verovatna promena veličine biti:
0,0099 k 65 = 0,64 mm Primer 4 3 k 0,0033 k 192 = 1,9 mm
Čini se da je ovo prilično zastrašujuće, ali zbog troslojne strukture montažnih drvenih podnih pločica, kao rezultat stabilizirajuće uloge središnjeg sloja, skupljanje je smanjeno za približno 70%. U skladu sa tim, čak i kod najnepovoljnije bukve, u praksi se ne mogu meriti pukotine veće od 0,5 – 0,6 mm po pločici. U slučaju, na primer, kada je kretanje pojedinačnih pločica ograničeno, zbog teškog komada nameštaja, i u slučaju da se više pločica pomera zajedno bez stvaranja pukotine (slepljene), tada se ove vrednosti sabiraju.
Poslednjih godina, u predvidljivo kritičnim slučajevima, sve više preovladava fiksacija lepkom za beton umesto metode polaganja plutajućih pločica. U slučaju podnog grejanja ipak preporučujemo ovaj metod, zbog efikasnijeg prenosa toplote. Možda je iz toga proizašla praktična spoznaja da je ovaj način fiksacije povoljniji sa stanovišta nastanka pukotina. Treba naglasiti da se ni u ovom slučaju ne može izbeći stvaranje pukotina u ekstremnim klimatskim okolnostima, ali je ranije pomenuto sabiranje pukotina moguće sprečiti.
Ova pojava je neprijatna za vlasnika stana, ali je u slučaju veoma suve klime neizbežna. Tokom letnjih meseci, sa povećanjem vlažnosti, pukotine ponovo nestaju. U ovoj sezoni izbalansirani sadržaj vlage može dostići 11%, ali ova vrednost ne uzrokuje štetu, zbog fleksibilnosti drveta.
Kontrola klime Nažalost, ovaj koncept često znači samo hlađenje na letnjoj vrućini, možda u kombinaciji sa blagim ponovnim vlaženjem. Već smo upoznati sa značajem toga tokom zime, ali u prodavnicama su najčešće dostupni manji sobni ovlaživači. Njihove performanse i upravljivost su upitne, jer je to bilo merljivo u jednom od stanova. Osim toga, značajna je i ravnomerna raspodela unesene vlage.
Postoji obilna ponuda ovlaživača za životni prostor, ali je manje onih koji su visokog kvaliteta, što se tiče performansi i kontrole. Potreba za energijom ovlaživača, koji koriste toplotu za isparavanje, je relativno visoka, a topla para nije povoljna ni sa biološke tačke gledišta. Oni ovlaživači koji koriste hladne, mokre površine obično imaju niske performanse. Ultrazvučna oprema može pružiti zaista povoljno rešenje. Bez detaljnog poznavanja stručne oblasti, prema dopunjenom materijalu, izgleda da je nastala nova generacija. Umesto frekvencije ultrazvuka od 40-100 kHz, koja je bila u skladu sa dosadašnjim saznanjima fizike, oni rade na 1700 kHz. Kao posledica ovoga, performanse „l/sat“ su značajno povećane, uz potrošnju energije od samo 0,05 KVh (dodatak). Međutim, oprema za hladno ovlaživanje zahteva određeni predtretman vode (omekšavanje), posebno u slučaju tvrđe vrste vode.
Uzimajući u obzir stan površine 100 m2 (visina plafona 2,70 m), koji ima relativnu vlažnost od 19% (što znači 3 gr/m3) na 20°C, ukupan sadržaj vode je:
100m2 k 2,70 k 0,003 = 0,81 kg
Da bi se postiglo idealno stanje, 50% treba obezbediti i na 20 °C, tako da ukupan sadržaj vode treba da bude:
100 k 2,70 k 0,008 = 2,16 kg
Nedostajućih 1,36 kg ne izgleda značajno, ali odražava samo trenutno stanje. U već isušenom stanu postoji niz drugih materijala koji upijaju vlagu (tekstil, nameštaj, tapete), pa je stvarna „nestašica vode“ znatno veća nego u gornjim proračunima.
Smatramo da u interesu zaštite našeg zdravlja i imovine, u stručnim krugovima arhitekture i građevinarstva ovom pitanju treba dati mnogo veći značaj. Određene oblasti moderne štamparske, papirne i tekstilne industrije danas ne bi mogle da rade bez njih. A ponuda je obilna na specijalnim izložbama, u tehničkim časopisima, kao i na internetu.
Komentar: Objavljeni podaci su indikatorske vrednosti, koje potiču iz tehničke literature.
